Ubiti pticu rugalicu je knjiga koju, čini mi se, svi preporučuju. Zaista, broj pozitivnih utisaka koje sam pročitala o ovom delu je neverovatan. Zbog toga bilo je gotovo nemoguće da ovom delu pristupim bez ikakvih očekivanja, iako baš i ne volim kada se tako nešto dogodi. Drago mi je, ipak, što ta očekivanja nisu izneverena.
Radnja ovog romana prati odrastanje devojčice Skaut Finč i njenog starijeg brata Džema u Alabami, tridesetih godina dvadesetog veka. Bezbrižno detinjstvo prekinuće prvi susret sa okrutnošću i nepravdom ondašnjeg društva, kada njihov otac Atikus pristane da na sudu brani crnca nepravedno optuženog za silovanje belkinje.Upravo će kroz to iskustvo, kao i kroz njihovo interesovanje za misterioznog suseda Artura „Bua” Redlija, naučiti prve važne lekcije o životu.
Kao i u svakom odrastanju, prvi susreti sa nečim što nije u skladu sa nevinim dečijim viđenjem sveta veoma su zbunjujući. Sama činjenica da je njihov otac rešio da se uopšte potrudi da odbrani unapred otpisanog i osuđenog dovoljna je da Skaut i Džemu donese dosta neprijatnosti, a potom i poljulja njihovu sliku o tome kakvi su ljudi koji ih okružuju i šta ih tera da se ponašaju tako kako se ponašaju. U svemu tome, glavni oslonac im je otac, Atikus Finč.
Atikus je jedan od onih junaka koji su prerasli svoje književno delo i postali svojevrstan simbol. Za razliku od većine koja je često jaka samo na rečima, on se svojih verovanja ne odriče onda kada u skladu sa njima treba i da postupa. Mogao je on lako otaljati svoj posao, predati nevinog zakonima mase i dozvoliti da jedan život bude ugašen bez borbe. Ali savest, kako i sam kaže, ne podleže nikakvim zakonima. Upravo zbog te istrajnosti je njegov uticaj na Skaut i Džema tako snažan - nema tu nikakve lažne strogoće i građenja autoriteta na strahu, samo razumevanje i strpljenje. Njegove pouke možda nisu uvek isprva jasne deci, ali trenuci u kojima oni njihov značaj uvide menjaju ih zauvek.
Ubiti pticu rugalicu je roman koji govori o verovatno najružnijim manama društva - rasizmu, predrasudama, nasilju... Uprkos tome, ovo delo odiše neverovatnom toplinom i iskrenošću. Da li je to zbog nekolicine izuzetnih likova, zbog samog načina na koji Harper Li piše, ili je u pitanju nešto treće, nisam sasvim sigurna. Znam samo da je ovo jedan od onih romana koji ostaju sa čitaocem još dugo, vratio im se on ponovo ili ne.
Kao i u svakom odrastanju, prvi susreti sa nečim što nije u skladu sa nevinim dečijim viđenjem sveta veoma su zbunjujući. Sama činjenica da je njihov otac rešio da se uopšte potrudi da odbrani unapred otpisanog i osuđenog dovoljna je da Skaut i Džemu donese dosta neprijatnosti, a potom i poljulja njihovu sliku o tome kakvi su ljudi koji ih okružuju i šta ih tera da se ponašaju tako kako se ponašaju. U svemu tome, glavni oslonac im je otac, Atikus Finč.
Atikus je jedan od onih junaka koji su prerasli svoje književno delo i postali svojevrstan simbol. Za razliku od većine koja je često jaka samo na rečima, on se svojih verovanja ne odriče onda kada u skladu sa njima treba i da postupa. Mogao je on lako otaljati svoj posao, predati nevinog zakonima mase i dozvoliti da jedan život bude ugašen bez borbe. Ali savest, kako i sam kaže, ne podleže nikakvim zakonima. Upravo zbog te istrajnosti je njegov uticaj na Skaut i Džema tako snažan - nema tu nikakve lažne strogoće i građenja autoriteta na strahu, samo razumevanje i strpljenje. Njegove pouke možda nisu uvek isprva jasne deci, ali trenuci u kojima oni njihov značaj uvide menjaju ih zauvek.
Ubiti pticu rugalicu je roman koji govori o verovatno najružnijim manama društva - rasizmu, predrasudama, nasilju... Uprkos tome, ovo delo odiše neverovatnom toplinom i iskrenošću. Da li je to zbog nekolicine izuzetnih likova, zbog samog načina na koji Harper Li piše, ili je u pitanju nešto treće, nisam sasvim sigurna. Znam samo da je ovo jedan od onih romana koji ostaju sa čitaocem još dugo, vratio im se on ponovo ili ne.
Нема коментара:
Постави коментар