Iskrsavale su stalno ove igrice na različitim blogovima koje sam pratila, no, iz nekog razloga, nikada im nisam pridavala previše pažnje. Ovoga puta, moja pažnja upecana je „nominacijom” za učešće u jednoj od ovih igrica/izazova - u pitanju je tzv. Mistery Blogger Award koja se u poslednjih par nedelja proširila među blogerima, a za pomenutu nominaciju se zahvaljujem Isidori sa bloga Kako biti heroj u ova šugava vremena? (njen odgovor na ovaj izazov možete videti ovde).
U čemu je fora sa ovim blogerskim „nagradama”? Na to pitanje, iskreno, ni sama sa sigurnošću ne bih mogla da dam odgovor. Međutim, kako ja to vidim, ovo je prilika za blogere da se zabave, upoznaju malo bolje jedni druge, ali i neke nove autore, za koje možda nisu znali. Upravo zbog toga, rešila sam da ovoga puta ne preskačem izazove ovoga tipa i pridružim se ostalima koji su već uzeli učešća. Pravila su sledeća:
- Podeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravila. ✓
- Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao. ✓
- Reci svojim čitateljima tri stvari o sebi.
- Odgovori na postavljena pitanja.
- Iznenadi i nominuj 10 do 20 drugih blogera i obavesti ih o tome.
- Postavi im pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan i ne postoje glupa pitanja.
- I za kraj malo samoreklame – podeli link do svog najboljeg posta/postova.
Dakle, nastavljajući od trećeg zadatka, evo i tri činjenice o meni.
1. Ponosni sam vlasnik (sluga) triju mačaka. Sve je počelo sa Ninom, koja je kao žgoljavo mače dolutala pre četiri godine u naše dvorište. Od tada, nakon njena dva okota, i nekoliko varijacija u broju mačaka koje su delile sa nama adresu, sa nama su ostale još i njene dve ćerke - Katica (zbog njene „umiljatosti” nazvana po Katici iz Radovana III) i Senčica (po liku iz, smejaćete se, Mede u velikoj plavoj kući), tako da sada zajedno uživaju: spavaju, goje se, ganjaju živi svet po bašti... Da li više od svega na svetu vole da iskušavaju moje strpljenje? O, da, i te kako. Da li smatram da bi mi život bez njih bio siromašniji? Sasvim sigurno. Kućni ljubimci, bilo koje vrste, oplemenjuju život!
 |
| Jašta! (izvor: tumblr.com) |
2. Ovo nije moj prvi blog. Prvi, koji više ne postoji, bio je zamišljen kao neka vrsta svaštare, zbirka onoga što me inspiriše, nekih mojih tekstova, zapisa, citata i sl. - dakle bez ikakvog koncepta. Zbog toga mi se pažnja rasipala, pa je i blog doživeo sličnu sudbinu. Ovaj blog, pre svega, jasno je tematski usmeren, i kao takav, meni lično, mnogo lakši za vođenje. To me, naravno, neće sputavati da nekada zađem i u nešto drugačije oblasti, ali ovako makar postoji nešto što blog drži na okupu.
3. Za razliku od mačaka, sa insektima se ne slažem najbolje. Ne volim da ih vidim ni na slici. Nije u pitanju nikakva fobija ili šta slično, jednostavno su mi gadni. Ne želim im nikakvo zlo, ali mislim da bi bilo najbolje i za mene i za njih kada bismo se poštovali izdaleka.
 |
| Ja, kada vidim insekta na sebi. (izvor: pinterest) |
*
Četvrta stavka nalaže da odgovorim na pitanja onoga koji me je nominovao. Evo mojih odgovora na Isidorinih 5 pitanja:
1. Kad porastem biću Kengur! – prvo zanimanje o kome ste maštali kao deca i da li ste, nekim srećnim slučajem, uspeli da ostvarite svoj san?
Po pričama starijih, izgleda da sam kao mala želela da budem pevačica. Ja se toga vrlo slabo sećam, verovatno jer ta moja želja nije bila dugog veka, što se ispostavilo kao srećna okolnost jer sam, na moju veliku žalost, školski primer antitalenta za muziku. To može potvrditi bilo ko ko je imao (ne)priliku da me čuje kako „pevam”.
2. Ne veruj u idole, kaže pesma – ali, životni uzori/heroji su nešto drugo. Imate li ih i ko su oni?
Čini mi se da nikada nisam imala konkretne uzore ili heroje, imenom i prezimenom. Više se divim određenim osobinama koje pojedinci imaju, nego njima samima, s obzirom na to da svi mi, ma koliko težili vrlini, imamo i one tamnije strane. Neke od osobina kojima se kod ljudi divim: inteligencija (ali ne i njena zloupotreba), kreativnost, iskrenost, sposobnost za empatiju, spremnost da se prizna greška, pravednost, hrabrost da se uradi ono što je ispravno čak i onda kada time i sami gube...
3. Nikad ne reci nikad, često ćete čuti – ipak, postoji li nešto na šta ste sigurni da, zaista, ni pod kojim uslovima ne biste pristali?
Da ostvarim neke svoje želje i ambicije na štetu nekog drugog, ili, jednostavnije, na štetu nekih svojih verovanja i principa. Nadam se da me okolnosti neće razuveriti.
4. Slabo divanim mađarski – a koji vi strani jezik govorite, ili biste želeli/nameravate da naučite?
Što se tiče jezika koje govorim, ništa egzotično - engleski, gramatički možda dobro, izgovor malo manje. U srednjoj sam, pored nemačkog (čije učenje, i pored petica, nije rezultiralo nikakvim upotrebljivim znanjem), učila i italijanski i mogla sam da vodim sasvim pristojnu konverzaciju (čak sam se i takmičila i dogurala do republičkog nivoa!), ali nekoliko godina apsolutne odvojenosti od jezika i neupotrebljavanja dovelo je do toga da previše zaboravim. Volela bih da jednom obnovim to izbledelo znanje, a pored toga velika mi je želja da naučim ruski, i možda još neki slovenski jezik (poljski? češki?).
5. Da li si ikad vodio ljubav na podijumu za ples? – (OK, nećemo biti toliko direktni!) Omiljena filmska replika, ili bar najupečatljivija, koju često koristite?
Ne mogu reći da imam omiljenu, pošto upotrebljavam dosta njih, i to često, u razgovorima sa porodicom i prijateljima. Ali ipak, evo jedne opštepoznate, a meni veoma bliske, iz legendarnog Profesionalca:
Svinje su debele, a knjige su opširne.
Svinje su debele, a knjige su opširne.
*
Eh, sad, što se petog pravila tiče, moraću malo da odstupim, pošto je većina blogera koje pratim već nominovana (kao što rekoh, uzela je ova igrica maha) i svakako će se već pridružiti izazovu, ukoliko budu želeli, ili ako već nisu. Umesto toga, ja ću samo skrenuti pažnju na neke meni zanimljive blogove, pa možda među njima otkrijete nešto novo. Dakle, pored gorespomenute Isidore i njenog bloga, moje preporuke i za sledeće blogove:
Libromanija
Bezimena književna zadruga
Kulturni kišobran
The Stuff Dreams Are Made Of
Totally Random & Co.
Stsh's Book Corner
Živim obilje knjiga
Books And Lillies
Moji mali svetovi
Bezimena književna zadruga
Kulturni kišobran
The Stuff Dreams Are Made Of
Totally Random & Co.
Stsh's Book Corner
Živim obilje knjiga
Books And Lillies
Moji mali svetovi
*
Kako ne nominujem nikoga konkretno, pitanja koja ću navesti dole ostavljam bilo kome ko naiđe na ovaj post i oseti potrebu da se pridruži izazovu, a do sada nije nominovan.
- Imate li vi kućne ljubimce? Ukoliko ne, da li biste i koga voleli da čuvate?
- Postoji li neka knjiga, film, serija, neko muzičko ili uopšte umetničko delo kome se stalno vraćate?
- Koji biste savet dali sebi u bilo kom trenutku u prošlosti?
- Šta vam pomaže da se fokusirate/koncentrišete/priberete?
- Jedno banalno pitanje - koja vam se pesma trenutno vrti u glavi?
*
Što se tiče „samoreklame”, bojim se da ne mogu da izdvojim nijedan koji smatram najboljim, iz prostog razloga što dosadašnji moji postovi mahom predstavljaju prikaze knjiga, za koje sam se uvek trudila da dam svoj maksimum. Podeliću, međutim, dva posta na koja sam ponosna, pre svega jer sam smogla hrabrosti da ih objavim: moj prikaz Solženjicinovog romana Jedan dan Ivana Denisoviča, koji je zapravo bio prvi prikaz koji sam ikada objavila na ovom blogu, kao i moj post o Gospođi Bovari, koji je predstavljao moj povratak blogovanju, nakon gotovo dvogodišnje „hibernacije”.
*
I eto, odgovorih i ja na svoj prvi blogerski izazov. Bilo je zabavnije no što sam očekivala, tako da mi se čini da sam možda i pogrešila jer sam često zaobilazila ovakve postove na blogovima. Čovek se uči dok je živ!
